О књизи: 2017 / Владимир Аристов (р. 1960) – песник, прозаиста, есејиста. Аутор девет књига песама и романа „Предвиђања очевица” (2004), чланака и есеја о филозофији поезије и појединих песника (Пастернак, Кавафи). Добитник је награде Алексеј Кручених (1993), награде Андреј Бели (2008) и награде разлике (2016). Аристовљеве песме припадају метареалистичком покрету у поезији (Алексеј Паршчиков, Иван Жданов, Иља Кутик). У кругу метареалиста, Аристов је, заједно са Аркадијем Драгомошченко, „најзападније“ крило: корени његовог индивидуалног стила сежу до поезије Рилкеа, италијанских и грчких песника с почетка 20. века. Аристов преферира неримовани стих, али чешће бео него слободан, пошто му је мелодијска инерција, трајање самог звука веома важна. Материјални свет Аристовљевих песама је најетеричнији, састоји се од нејасно препознатљивих великих објеката: светлости, сенке, реке, али се сви они метареалистички схватају као пуни учесници дијалога..